Ona dva albuma...do Dallas i Only Difference su mi bili jedan od zadnjih pravih udaraca, ono, šut u jaja, muška svirka i onaj drski gard, tipa "the blues is number one!" Jona Spencera.
Ovo mi je onako na tragu, nije to to skroz. Iako ima uboda čudo, masu, ali albumi kao cjelina nita, zero.
Predugi, razvodnjeni, bez bomba pjesama jer jedna je Lightsabre Cocksucking Blues čoeče!